Cordyceps Sinensis (caterpillar fungus)

Iako je moguće da je, kako navode neki autori, spora "zarazni" agens koji napada larve moljca, treba istaći da je entomopatogencija pečurke Cordyceps predmet diskusija. Sve veći broj logičkih i empirijskih podataka navodi mnoge naučnike na zaključak da Cordyceps sinesis ima zapravo simbiotički odnos sa domaćinom, da je ta veza od međusobne koristi i da nije patogena.

Izvor Informacija:

Memorial Sloan–Kettering Cancer Center (MSKCC) - Najveći i najstariji privatni centar za proučavanje raka u svetu, sa sedištem u New Yorku.

Cordyceps gljiva

To je i razumljivo ako se uzme u obzir udaljena i negostoljubiva sredina u kojoj dolazi do njihovog spajanja. Prirodni odabir ide na uštrb parazita i samo njegovo pojavljivanje rezultira smrću domaćina.

Logičnije objašnjenje za ovaj jedinstveni spoj insekta i gljive jeste da je zapravo u pitanju simbioza od koristi za oba člana, kod koje moljac verovatno dobija više energije zato što u njegovom telu živi Cordyceps, baš kao i druge životinje kada je konzumiraju (Jia i ostali, 2004.).

Tokom procesa kultivacije Cordyceps se često nađe u stadijumu jednoćelijskog anamorfnog organizma sličnog kvascu. Slični simbijanti istog roda nalaze se i na insektima, i logično je da je to u korist insekta (Suh i ostali, 2001.). Ako je to slučaj i sa parom Cordyceps /moljac, moguće je da je smrt insekta-domaćina uzročnik - okidač za Cordyceps da proizvede svoj plod. Nakon smrti insekta-domaćina, Cordyceps mora da se razmnoži ili će umreti. Kod većine gljiva micelijum je deo koji je stabilan, a ne plod, kao što se često misli. U kraljevstvu gljiva najčešćee ne dolazi do formiranja ploda, osim ako se ne desi neki veliki stres koji izazove odgovor u vidu odbrambene reproduktivne faze. Prirodni uzročnici su obično vrućina i hladnoća, požar i poplava, ili potpuna istrošenost izvora hrane koja dovodi do nedostatka hranljivih materija. Veoma je teško u laboratorijskim uslovima naterati Cordyceps da donese plod, a i tada se to dešava pomoću pomenutih mogućih uzročnika.

Zbog sve veće potražnje zbog nedostatka prirodnih resursa, sve više kompanija proizvodi veštački uzgojen Cordyceps. Velika snabdevenost tržišta podrazumeva i velike razlike u čistoći i kvalitetu različitih proizvoda koji sadrže Cordyceps. Takođe, stvara se situacija u kojoj neetične kompanije prodaju neprihvatljivo veliki broj lažnih i iskvarenih proizvoda pod imenom "Cordyceps" (Hsu i ostali, 2002.), podrivajući poverenje javnosti prema nečemu što bi moglo da bude prirodni lek sa najširim spektrom dejstava ikada napravljen.

Ovakva situacija se menja jer nam je dostupan sve veći broj metoda analize i procene (Holiday i ostali, 2004.). Te savremene kompjuterske metode analize definišu jasno ne samo šta je pravi Cordyceps, već daju i relativnu ocenu njene potentnosti, a tipove i stepene čistoće Cordycepsa iz različitih izvora ocenjuju fer i dosledno. Zato kvalitet Cordycepsa koji se može naći na tržištu sve više raste, a tako će biti sve dok kupci budu zahtevali od proizvođača da obezbede analitičke profile Cordycepsa pre nego što ga upotrebe u svojim proizvodima.

Danas na zapadu Cordyceps najčešće koriste dve grupe konzumenata: sportisti i ljudi u godinama. Sportisti su počeli da ga koriste nakon publiciteta izazvanog uspehom kineskog ženskog lakoatletskog tima na Kineskim državnim igrama 1993. Na tom takmičenju oboreno je 9 svetskih rekorda, i to sa zapanjujućom razlikom u odnosu na prethodne! Isprva su sportski zvaničnici sumnjali na korišćenje droga koje dovode do poboljšanja rezultata, sve dok trener nije otkrio da je tajna uspeha u Cordycepsu koji je davao članicama tima!

Istraživanja su nedavno potvrdila da korišćenje Cordycepsa povećava nivo ATPa u ćeliji (Guowei, 2001.), kao i potrošnju kiseonika (Jia – Shi Zhu, 2004.).

ATP (adenozin tri-fosfat) je molekul koji oslobađa energiju u ćeliji. Stalno pričamo o konzumiranju masti, proteina i skroba za dobijanje snage, ali na ćelijskom nivou sve to se svodi na ATP koji oslobađa ćelijsku energiju otpuštanjem fosfata, i od tri-fosfatnog oblika adenozina postaje dvo-fosfatni oblik, koji se zove ADP (adenozin di-osfat). Otpuštanjem fosfata dolazi do prekida veze, i tom prilikom oslobađa se energija koju ćelija može da koristi. Povećanje ćelijskog ATPa znači stvarno povećanje energije, koja može dalje da se koristi. Ono se razlikuje od prividnog povećanja energije koje se dešava kada se koriste stimulanti centralnog nervnog sistema, poput kofeina, efedrina i amfetamina. Uzimajući lekove poput amfetamina, pacijenti osećaju kao da imaju više energije, a to zapravo nije tako. Ti lekovi utiču na centralni nervni sistem, a ne na ćelije, tako da je krajnji rezultat manjak energije. Zato uzimanje amfetamina i dovodi do gubitka telesne težine. Mozak misli da ima dovoljno energije, pa nastavlja sa aktivnostima. Ali naravno, pošto nema dodatne energije koju ćelije troše svakog trenutka, telo je prinuđeno da crpi svoje rezerve, zalihe masti. Korišćenjem Cordycepsa postiže se dvostruki efekat - povećanje ATP-a i veća potrošnja kiseonika, dobija se više energije za sagorevanje, i više kiseonika pomoću koga se ono vrši. Zato sportisti koriste Cordyceps kao izvor dodatne energije, a vojnici kao sredstvo koje smanjuje zamor. Stariji ljudi ga uzimaju iz istih razloga - više energije i lakše disanje.

Pretklinička i klinička testiranja Cordycepsa i njegovih ekstrakata sprovode se tek odskora. Ranija testiranja, kojih je relativno malo, osnova su na kojoj se savremena testiranja grade, proširuju i učvršćuju naše razumevanje Cordycepsa.



KRATAK KLINIČKI PREGLED

Osnovna primena u terapiji:

  • Bronhitis
  • Hronični opstruktivni plućni poremećaji
  • Kašalj
  • Umor
  • Hepatitis
  • Visok holesterol
  • Imunostimulacija
  • Seksualna disfunkcija
  • Snaga i izdržljivost


Ključni sastojci:

  • Proteini : Aminokiseline
  • Steroli : ergosterol
  • Poliamini : spermin , spermidin , putrescin , 1,3 - diaminopropana
  • Masne kiseline : oleinske , linoleinske , palmitinska , stearinska kiselina
  • Nukleozida : 3 -deoksiadenozin ( cordicepin )
  • Saharidi : D - manitol , galactomannin


Mehanizam delovanja Cordycepina

Pored dobro poznate imuno-modulacije koju izazivaju jedinjenja polisaharida, postoje dokazi o još jednom mehanizmu kada je u pitanju dejstvo Cordycepsa na tumora. To je povezano sa strukturom nekih od izmenjenih nukleotida koje sadrži ova gljiva, a koje imamo u primeru jedinjenja kordicepina (3’deoksiadenozina). Ovaj molekul gotovo je jednak normalnom adenozinu, ali mu nedostaje atom kiseonika na riboznom delu molekula na 3-poziciji. Isti nedostatak tog 3-kiseonika može se videti i kod drugih jedinjenja Cordycepsa, poput Dideoksiadenozina (DidanosineTM, VidexTM). Smatra se da je nedostatak kiseonika na toj poziciji veoma značajan jer od njega zavisi struktura DNK koja uz njegovu pomoć stvara vezu sa susednim nukleotidima. Veza se nalazi između 3. i 5. pozicije na riboznim delovima nukleotida, koji na taj način stvaraju "strukturu lestvica" koji drži DNK zajedno.

Prvi korak prilikom duplikacije bilo koje ćelije jeste razdvajanje DNK molekula po sredini, poput otkopčavanja rajsfešlusa, i raskidanja veze komplementarnih nukleotida. Sledi ubacivanje jednog po jednog novog, komplementarnog nukleotida koji formiraju hidrogenske veze između komplementarnih parova, i oblikuju veze fosfatnih – šećera između 3. i 5. ozicije na spoljašnjoj ivici molekula, odnosno riboznom delu.

Sinteza novih molekula DNK brzo napreduje, novi komplementarni nukleotidi se jedan po jedan sekvencijalno umeću u novi molekul DNK, sve dok se prvobitni niz DNK ne umnoži dvaput, a svaki od nizova je identična kopija, i formira genetski kod za novu generaciju ćelija. Odnosno, sinteza se nastavlja umetanjem novih nukleotida, sve dok se ne povuče molekul 3. deoksiadenozina (kordicepina). Kada se to desi, na poziciji od vitalnog značaja više nema kiseonika pomoću koga bi se stvorila 3.- 5. veza, i duplikacia molekula DNK prestaje. Tada ćelija ne može da nastavi sa deobom, i ne dolazi do formiranja novih ćelija. Kod normalnih ćelija sisara, to umetanje deoksigenovanog adneozina i nije od nekog značaja, pošto zdrave ćelije u sebi sadrže mehanizam popravke DNK. Kada dođe do ovakve greške, izmenjeni nukleotid (kordicepin) uklanja se iz niza nukleotida, i umeće se novi segment adenozina. Nasuprot zdravim ćelijama, ćelije raka po definiciji gube svoj mehanizam popravke DNK. (Da mogu da isprave greške u svojoj DNK, ne bi bile ćelije raka.

Structural Arrangement of DNA

Cordycepin Halts DNA Replication

Većina bakterija i svi virusi (uključujući i virus HIV-a) nemaju mehanizam popravke DNK. Kada pogledamo brzinu kojom se ćelije raka dupliciraju, jasno nam je kako bi takav mehanizam mogao da izazove značajnu reakciju protiv tumora. Na primer, normalne ćelije zdravog tkiva dojke imaju prosečan životni vek od oko 10 dana, i nakon tog vremena se dupliciraju. S druge strane, ćelije raka razmožavaju se mnogo brže od zdravih ćelija. Dupliciraju se, u proseku, svakih 20 minuta. To znači da se množe otprilike 750 puta brže od ćelija zdravog tkiva kojim su okružene. Da je kordicepin podjednako toksičan za oba tipa ćelija, ubijao bi ćelije raka 750 puta brže nego zdrave ćelije. Ipak, kordicepin se zbog pomenutog mehanizma popravke DNK kod zdravih ćelija ne meša u njihovu replikaciju, a brzina kojom ubija ćelije tumora mnogo je veća od 750:1.

Ista vrsta mehanizma prekida DNK odgovorna je i za antitumorni efekat nekih od agensa koji se koriste u procesu hemoterapije. Mehanizam koji sprečava sintezu DNK verovatno je odgovoran i za antiviralne efekte kordicepina. Za strukturalnu analizu ovog mehanizma pogledajte sledeće ilustracije. (Holliday, 2004.b) (Liu i Zheng, 1993,.i ostali na osnovu zaključaka).

Imunomodulatorni efekti

Veliki broj istraživanja bavi se imuno-enhatornim i imuno-supresivnim svojstvima raznih vrsta kordicepsa. Ova dvosmerna regulacija funkcija imuno-sistema, odnosno činjenica da on može da se ojača ili oslabi, zove se imunomodulacija i čini se da poti?e iz istog mehanizma u telu. Kada damo Cordyceps pacijentu čiji je imuni sistem oslabljen usled bolesti kao što su rak, hepatitis ili HIV infekcija, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca raste. Suprotno tome, ako isti taj Cordyceps damo nekom sa hiper-imunitetom, kao što je to slučaj kod pacijenata obolelih od lupusa, limfoma i reumatoidnog artritisa, broj i aktivnost belih krvnih zrnaca opada, a raste broj crvenih krvnih zrnaca. Sve krvne ćelije proizvode se u koštanoj srži, pre svega u dugim kostima nogu. One napuštaju koštanu srž kao nezrele, i putuju do drugih organa gde sazrevaju u određene tipove krvnih ćelija, kao što su crvena krvna zrnca i T-ćelije. Kako je moguće da se isto jedinjenje kod nekih pacijenata ponaša kao imuno-stimulator, a kod drugih kao imuno-depresant? Po svemu sudeći, odgovor leži u dejstvu Cordycepsa na mehanizam diferencijacije krvnih ćelija koji signalizira telu gde treba da pošalje nezrele ćelije. Taj mehanizam je jasno prikazan u studiji koje se bavi načinom na koji Cordyceps utiče na sazrevanje ćelija leukemije (Chen i ostali, 1997.) Ova imunomodulacija na nivou diferencijacije je kao prirodna bomba protiv bolesti. Telo dobija signal da treba da se bori protiv bolesti, bilo da je u pitanju pad ili povećanje imuniteta.

Cordyceps i transplantacija ljudskih organa

Godine 1976. zemljište u Norveškoj izrodilo je zanimljivu vlaknastu gljivu. Primećeno je da, poput mnogih vlaknastih gljiva koje žive u tlu, i ova, po imenu Tolypolcadium inflatum, proizvodi metabolička jedinjenja sa moćnim antigljivičnim svojstvima.

Istraživanja koja su sprovedena sa ciljem da se iz ove gljive dobiju antifungicidi, otkrila su da jedinstvena jedinjenja koja Tolypocladium proizvodi imaju znatno veći potencijal: od njih mogu da se naprave lekovi protiv odbacivanja transplantiranih organa. Kod presađivanja ljudskih organa, problem je uvek predstavljala potencijalna opasnost da će imunološki sistem primaoca detektovati novo tkivo kao napad sa strane, i protiv njega odgovoriti agresivno. To gotovo uvek znači da se organ odbacuje, a krajnji rezultat je smrt pacijenta.

Kada je razvijen antigljivični lek iz Tolypocladiuma, koji je dobio ime ciklosporin, isproban je na pacijentima kod kojih je izvršena transplantacija. Primećeno je da nakon primene ovog leka bolesnici nisu u istoj meri odbacivali nove organe. Čini se da je u pitanju redukovanje reakcije imuno-sistema, ili ciklosporin jednostavno sprečava prepoznavanje novog tkiva kao uljeza.

Danas se ovaj lek koristi isključivo protiv odbacivanja organa kod pacijenata kojima je izvršena transplantacija. Tek 1996. otkriveno je da je Tolypolcadium inflatum aseksualni stadijum razvoja jedne vrste Cordycepsa - Cordycepsa subsessilusa (Segelken, 2002.). Cordyceps je, dakle, jedini lek koji je sam omogućio transplantaciju ljudskih organa. Sada se zna da isti rod gljiva koje se vekovima koriste za stimulaciju imuniteta, pokazuje podjednaku efikasnost i u slabljenju reakcije imunološkog sistema!

Uticaj Cordycepsa na bubrege

Pacijenti sa hroničnim obolenjem i smanjenom funkcijom bubrega često pate od povišenog krvnog pritiska, proteinurije i anemije. Istraživanje sprovedeno na takvim pacijentima pokazalo je da je nakon mesec dana terapije Cordycepsom njihov krvni pritisak snižen za 15%, a značajno je smanjena i količina proteina. Pored toga, primećen je i skok superoksida dismutaze (SOD-a) koji, zajedno sa utvrđenim smanjenjem seruma lipopeorksida, sugeriše mogućnost neutralisanja slobodnih radikala, što rezultira manjim oštećenjem ćelija (Jiang i Gao, 1995.).

U drugoj kliničkoj studiji, sprovedenoj na 57 pacijenata sa oštećenjem bubrega izazvanim gentamicinom, bolesnici su tretirani sa 4,5 grama Cordycepsa dnevno, ili nekim drugim, uobičajenim metodama. Nakon šest dana, grupa koja je primala Cordyceps uspostavila je 89% normalne funkcije bubrega, dok je kontrolna grupa povratila samo 45% normalne funkcije bubrega. Vreme potrebno za oporavak grupe koja je uzimala Cordyceps bilo je znatno kraće nego kod kontrolne grupe.

Ovde smo vam predstavili samo mali deo od mnoštva testova sprovedenih u vezi sa delovanjem Cordycepsa na funkciju bubrega, koji pokazuju da je ova lekovita gljiva od velike koristi u održavanju zdravlja i uspostavljanju funkcije obolelih i oštećenih bubrega.

Hipoglikemijski efekat

Još jedna oblast u kojoj su vršena mnoga istraživanja jeste efekat Cordycepsa na metabolizam glukoze u krvi. Dijabetes se tradicionalno deli na dva osnovna tipa (tip 1 i tip 2). Kod bolesnika sa dijabetesom tipa 1 bolest se javlja u ranom životnom dobu, a nastaje kada imuno-sistem napadne i uništi ćelije pankreasa koje proizvode insulin, zbog čega je pacijent primoran da ovaj hormon do kraja života unosi u organizam putem injekcija. Ovaj tip dijabetesa ima oko 10% obolelih od ove bolesti dok ostalih 90% oboleva od tipa 2, koji se javlja kod odraslih. Dijabetes tipa 2 uzrokuje otpornost ćelija na dejstvo insulina. Najverovatnije se radi o preteranom konzumiranju šećera i rafinisanih ugljenih hidrata tokom dugog vremenskog perioda. Iako je ova uzročno-posledična veza još uvek prilično kontroverzna, sve je više dokaza da preveliki unos rafinisanih ugljenih hidrata izaziva stanje hronične hiperinsulinemije, a ona opet izaziva gubitak osetljivosti na insulin na ćelijskom nivou. Bez obzira na klasifikaciju i način njegovog nastanka, dijabetes je veoma ozbiljna bolest. Osnovni je uzrok slepila, krajnjeg stadijuma teških oboljenja bubrega i amputacije donjih udova. Takođe, povećava rizik od moždanog udara, visokog pritiska, povećanja holesterola u krvi i bolesti kardiovaskularnog sistema.

Cordyceps je u brojnim ispitivanjima na ljudima i životinjama testiran i kao potencijalni agens za regulisanje nivoa šećera u krvi, i zaista se dobro pokazao. U jednom eksperimentu, kod 95% pacijenata kojima je davano 3 grama Cordycepsa dnevno, videlo se poboljšanje krvne slike, dok je u kontrolnoj grupi tretiranoj ostalim metodama kod samo 54% pacijenata zabeleženo poboljšanje. Zajednička nit rezultta ovih ispitivanja je pojačana osetljivost na insulin i povećanje proizvodnje glukokinaze i heksokinaze, enzima uz jetre koji regulišu nivo glukoze. Kratko rečeno, Cordyceps može biti koristan kod pacijenata obolelih od dijabetesa, bilo da se daje sam ili sa drugim lekovima.

U jednom neobjavljenom istraživanju koje je autor sproveo na subjektima koji nisu imali dijabetes, a kojima je davano 3 grama Cordycepsa dnevno, otkrilo se da su normalna variranja nivoa šećera u krvi koja se javljaju tokom dana, odnosno povećanje nivoa glukoze nakon jela i njeno opadanje između obroka, bila znatno umanjena kod grupe koja je uzimala Cordyceps. Nivo šećera posle jela nije rastao kao inače, i nije tako opadao između obroka. To može biti indikator povećane efikasnosti mehanizma regulacije nivoa šećera u krvi. Još zanimljivije je otkriće ove iste studije da su subjekti skloni alkoholu izgubili želju za konzumiranjem pića 48 sati nakon početka terapije Cordycepsom. Naknadna proučavanja potvrdila su sposobnost Cordycepsa da smanji potrebu za alkoholom. Najavljena su nova istraživanjem u ovoj oblasti.

Uticaj Cordycepsa na funkciju srca

Jedno od ozbiljnijih dejstava Cordycepsa i u tradicionalnoj i u modernoj medicini jeste sposobnost stabilizacije pulsa, i ispravljanja srčane aritmije. Ova gljiva danas u Kini predstavlja jednu od prvih linija odbrane u lečenju ozbiljnih oboljenja te vrste.

Iako je mehanizam dejstva Cordycepsa u kontroli aritmije samo delimično poznat, smatra se da ga, makar delom, pokreće prisustvo adenozina (Pelleg i ostali, 1990.). Cordyceps sadrži značajnu količinu adenozina, deoksiadenozina i sličnih nukleotida tipa. Dokazano je da ova jedinjenja imaju veliki efekat na koronarnu i cerebralnu cirkulaciju (Toda i ostali, 1982.) (Bern 1980.). Premda nijedan drugi lek ili biljka nemaju jednako dejstvo kod svih pacijenata, retki su slučajevi u kojima se aritmija nije poboljšala nakon dodavanja Cordycepsa klasičnoj terapiji. Još uvek nije poznato da je Cordyceps reagovao suprotno od bilo kog drugog leka protiv aritmije, i čini se da je zbog svoje niske toksičnosti izvanredan izbor u lečenju ovakvih bolesti. Cordyceps se tradicionalno koristi u terapiji srčanih oboljenja, a dobro se pokazao i kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar.

Istraživanja sprovedena na pacijentima sa hroničnim srčanim oboljenjima pokazuju da dugotrajno uzimanje Cordycepsa u kombinaciji sa uobičajenom terapijom - digoksinom, hidrohlorotiazidom, dopaminom i dobutaminom, dovodi do poboljšanja kvaliteta života pacijenata, u poređenju sa bolesnicima iz kontrolne grupe. Pod tim se podrazumeva opšte fizičko stanje, mentalno zdravlje, seksualni nagon i srčana funkcija(Chen, 1995.).

Uticaj Cordycepsa na jetru

Skoro sve studije pokazale su da Cordyceps poboljšava funkcionisanje ovog važnog organa. Primera radi, na Orijentu se Cordyceps redovno koristi kao dodatak terapiji hroničnog hepatitisa B i C. U jednoj od studija, ekstrakt Cordycepsa upotrebljen je u kombinaciji sa ekstraktima nekoliko drugih medicinskih pečuraka, kao dodatak lamivudinu u terapiji hepatitisa B. Lamivudin je uobičajeni antivirusni lek koji se koristi u terapiji hepatitisa. U toj studiji je grupa koja je dobijala ekstrakte Cordycepsa i ostalih medicinskih gljiva pokazala bolje rezultate u kratkom vremenskom periodu od kontrolne grupe koja je uzimala samo lamivudin (Wang i ostali, 2002.).

Cordyceps i seksualna disfunkcija kod muškaraca/žena

Cordyceps se vekovima koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini kao lek za muški i žensku seksualnu disfunkciju, poput hipolibidinizma i impotencije. Preklinički podaci dobijeni eksperimentima na miševima pokazali su da ova gljiva ima efekte slične seksualnim steroidima (Wan i ostali, 1988.). Klinička testiranja na ljudima potvrdila su delotvornost Cordycepsa u borbi protiv smanjenog seksualnog nagona. Rezultati jedne takve studije (Yang i ostali, 1995.) pokazali su da je kod pacijenata tretiranih Cordycepsom tokom 24 sata došlo do povećanja 17-keto-steroida u urinu. Sve to ukazuje da je moguće da CS-4 ima uticaja na seksualni nagon, bilo preko sistema seksualnih hormona ili direktnog dejstva na polne organe, a paralelno sa efektima na hipotalamo- pituitarno-drenokortikalnu osu. (Zhu, 1998.) Postoje hipoteze da aminokiseline, vitamini, cink i ostali elementi koje sadrži Cordyceps utiču na veću izdržljivost sperme, što se pokazalo u na kliničkim i prekliničkim studijama (Guo, 1986.).

Doziranje

S'obzirom da su klinički podaci o Cordycepsu relativno novi, preporučena doza može da varira. Uopšteno, klinička ispitivanja su vršena sa 3 - 4,5 grama Cordycepsa dnevno, osim u slučajevima teških obolenja jetre kada je doza obično povećavana na 6 - 9 grama dnevno.

Ovaj tekst i sajt su edukativnog karaktera, namenjeni za opšte obrazovanje i u informativne svrhe, nisu zamena za profesionalni medicinski savet, ispitivanje, dijagnozu ili lečenje.

Bibliografija:

Memorial Sloan–Kettering Cancer Center (MSKCC) - Najveći privatan centar za proučavanje raka u svetu.

  1. Huang KC. The Pharmacology of Chinese Herbs, 2nd ed. Boca Raton: CRC Press; 1999.
  2. Zhu JS, Halpern GM, Jones K. The scientific rediscovery of a precious ancient Chinese herbal regime: Cordyceps sinensis, Part I. J Altern Complement Med 1998;4:289-303.
  3. Zhu JS, Halpern GM, Jones K. The scientific rediscovery of a precious ancient Chinese herbal regime: Cordyceps sinensis, Part II. J Altern Complement Med 1998;4:429-57.
  4. Xu F, et al. Amelioration of cyclosporin nephrotoxicity by Cordyceps sinensis in kidney-transplant recipients. Nephrol Dial Transplant 1995;10:142-3.
  5. Huang B, et al. Cordyceps sinensis and its fractions stimulate MA-10 mouse Leydig tumor cell steroidogenesis. J Androl 2001;22:831-7.
  6. Nakamura K, et al. Inhibitory effect of Cordyceps sinensis on spontaneous liver metastasis of Lewis lung carcinoma and B16 melanoma cells in syngeneic mice. Jpn J Pharmacol 1999;79:335-41.
  7. Chiu JH, et al. Cordyceps sinensis increases the expression of major histocompatibility complex class II antigens in human hepatoma cell line HA22T/VGH cells. Am J Chin Med 1998;26:59-70.
  8. Li, Y. et. al. Effect of Cordyceps sinensis on erythropoiesis in mouse bone marrow. Chin Med J (Engl). 1993 Apr;106(4):313-6.
  9. Huang YL, Leu SF, Liu BC, et al. In vivo stimulatory effect of Cordyceps sinensis mycelium and its fractions on reproductive functions in male mouse. Life Sci 2004 Jul 16;75(9):1051-62.
  10. Wu WC, Hsiao JR, Lian YY, et al. The apoptotic effect of cordycepin on human OEC-M1 oral cancer cell line. Cancer Chemother Pharmacol. 2007 Jun;60(1):103-11.
  11. Oh JY, Baek YM, Kim SW, et al. Apoptosis of human hepatocarcinoma (HepG2) and neuroblastoma (SKN-SH) cells induced by polysaccharides-peptide complexes produced by submerged mycelial culture of an entomopathogenic fungus Cordyceps sphecocephala. J Microbiol Biotechnol. 2008 Mar;18(3):512-9.
  12. Liu WC, Wang SC, Tsai ML, et al. Protection against radiation-induced bone marrow and intestinal injuries by Cordyceps sinensis, a Chinese herbal medicine. Radiat Res. 2006 Dec;166(6):900-7.
  13. Liu WC, Chuang WL, Tsai ML, et al. Cordyceps sinensis health supplement enhances recovery from taxol-induced leukopenia. Exp Biol Med (Maywood). 2008 Apr;233(4):447-55.
  14. Kubo E, Yoshikawa N, Kunitomo M, et al. Inhibitory effect of Cordyceps sinensis on experimental hepatic metastasis of melanoma by suppressing tumor cell invasion. Anticancer Res. 2010 Sep;30(9):3429-33.
  15. Lo HC, Hsu TH, Tu ST, Lin KC. Anti-hyperglycemic activity of natural and fermented Cordyceps sinensis in rats with diabetes induced by nicotinamide and streptozotocin. Am J Chin Med. 2006;34(5):819-32.
  16. Shi B, Wang Z, Jin H, et al. Immunoregulatory Cordyceps sinensis increases regulatory T cells to Th17 cell ratio and delays diabetes in NOD mice. Int Immunopharmacol. 2009 May;9(5):582-6.
  17. Ji NF, Yao LS, Li Y, et al. Polysaccharide of Cordyceps sinensis Enhances Cisplatin Cytotoxicity in Non-Small Cell Lung Cancer H157 Cell Line. Integr Cancer Ther. 2011;10(4):359-67.
  18. Zhang Z, Wang X, Zhang Y, Ye G. Effect of Cordyceps sinensis on Renal Function of Patients with Chronic Allograft Nephropathy. Urol Int. 2011;86(3):298-301.

Reklame